Године утемељења првог новинарског струковног удружења у Војводини су уједно камен-међаши у досадашњем постојању које данас баштини ДНВ, као најстарија овдашња организација посленика писане, онда у етру изговорене и потом тоном и сликом пропраћене речи, као и свих осталих потоњих медијских радника.

Минуло једновековље јесте довољан повод за установљене нужне историјске дистанце и прилика за успостављање јасних односа између сва три историјска периода која они означавају. Јер, сваки од њих носи у себи и своје различито време, другачије друштвене и политичке околности и својом посебношћу потцртава свеукупност општедруштвених процеса који су, поготову у овом поднебљу, трајно мењали културно, духовно и историјско биће српског као и осталих овде присутних народа.

Ипак, као стална, готово непрекинута појава историјског, културног и националног идентитета, траје Друштво новинара Војводине (ДНВ).

ОД ЗМАЈА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА

Мада је још много раније Јован Јовановић Змај настојао да оснује за све тадашње националне и културне прегаоце заједничкоДруштво српских књижевника, новинара и уметника,oнo је – усвајањем Правила друштва„Змај“ на скупштини у Сремским Карловцима 16. новембра 1904 –недуго након његове смрти отпочело сa радом, а избором филолога Јована Живановића за првог, Павла Паје Марковића Адамова за другог и потом Васе Стајића за последњег председника, опстало једо пред Други светски рат.

Новосадска секција Југословенског новинарског удружењаје деловала од 1921. године, званично од 25. јануара 1922, па све до априлског слома 1941. Тачније, све док јој мађарске окупационе власти нису забраниле рад распуштајући Управу на чијем је челу, убрзо после смрти гркокатоличкогсвештеника Јована Храниловића 1924. па до 1933, бионародни првак Димитрије Мита Клицин, а потом Тривун Трива Милитар, секретар Матице српске.

Сходно ондашњој укорењеној пракси –да се потире све из предреволуционарног периода – за датум обнове Друштва новинара Војводине одређен је 23. мај 1945. када је, каоУдружењеновинара Федералне Србије, решењем бр. 3512, под редним бројем 3, уписано у Регистар друштвених организација.

Усвојеним изменама и допунама Правилника, решењем бр. 62665 од 11. септембра 1950, ДНВ је преименован уУдружење новинара Србије за Војводину да би од 1953, установљавањем квалификоване самосталности, деловало као Покрајинско већеновинара АП Војводине, а потом се, две године након што је 1971. донело нова Правила, односно Статут, осамосталило добивши решењем бр. 212-6/74 од 25. јануара 1974. називДруштво новинара Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине.

Наредним уставним променама до поновног обједињавања новинарских друштава Војводине, Косова и Метохије и тзв. уже Србије долази почетком 90-их, а 1996. Удружење новинара Србије (УНС) једностраном одлуком укида до тада постојећу Конференцију новинара Војводине као засебну организациону и територијалну чланицу.

Као Друштво новинара Војводине са седиштем у Новом Саду, у улици Михајла Пупина бр. 6, поново је уписано у Регистар друштвених организација решењем бр. 212-170/01 од 30. јануара 2001. под бројем 1179.

Од тада ДНВ изменама и допунама Статута – прихваћеним решењем бр. 212-55/06 од 19. априла 2006. постепено враћа понеке од ранијих аутономних надлежности, а решењем 212-89/08 од 1. августа 2008. поново се региструје као самостална организација.

Напокон, усклађујући свој Статут према одредбамаЗакона о удружењима, који је ступио на снагу 21. октобра 2009 – чијим се одредбама укида постојање тзв. колективног чланства –Друштво новинара Војводине (ДНВ) је, уважавајући одлуку већинског дела свог чланства да остане верно поштовању традиције и историјском развојном путу, установљено на Изборној скупштини 30. јануара 2010. у својству потпуног правног лица, што није прошло без нових ломова у већ (на тобоже независне и зависне) дубокоподељеној новинарској организацији.

У односу на 1904. и 1922, 1945. и 2010. основна потреба за постојањем ДНВ-а у бити се није много променила. Оно је сведоком, са незнатним присилним прекидима у ратним годинама 1914–1918. и 1941–1945, готово непрекидног трајања и окупљања овдашњих новинара око истоветно постављених циљева – остваривања друштвено-економских и радних права новинара, заштите новинара и новинарске професије, успостављања међусобне сарадње и струковне солидарности и подизања угледа новинарства – садржаних у садашњем грбовном записуу три речи:истина, поштење, традиција, које представљају не само завет и морално наслеђе него и незамењивовјерују за све потоње новинарске нараштаје.

Данас,следећи изворну идеју својих претеча, ДНВ окупљавише од 500новинара, не само из Војводине и Србије него и из земаља региона и Европе (међу којима јечетири академика, петчланова одбора домаћих и иностраних академија, 15 доктора наука, 18 магистара и 28 оних са звањима мастер, 48 публициста, књижевника, песника, сликара, вајара и културних делатника, 37 уредника, више од20 фото–репортера, као и осталих медијских радникa), а сви они у удруживању стваралачких снага налазе афирмацију професије без које је незамисливо не само савремено новинарство него и укупна научна делатност и културно стваралаштво са подразумевајућим гранама примењене уметности.